jako lepo oslikan prikrivnjni deo jednog dela pojedinih naroda, u ovom slučaju Srba.
međutim onaj drugi deo, naličje su političari koji sve to pokvare. Najpre uopšte ne obraćaju pažnju na pojedine sportove, dok druge uzdišu do nebesa jer su duboko infiltrirani u njih, a najvažnije je povratak sa osvojenim medaljama i raznorazni telegrami, čestitke i naravno mitinzi ispod balkona na kome su pomenuti istaknuti pojedinci.
PS Država (političari) uopšte nema koncept ministarka sporta nedolično se ponaša prema pojedinim sportskim disciplinama (i samim sportistima) čiji rejting diktiraju mediji i konačno i pored svega koristi sport(iste) radi line promocije.
Tužno zar ne?
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 16 septembar 2010 14:53
MP
Uz sva uvažavanja za odlične srpske vaterpolo junake,moram da konstatujem da vatrepolo nije sport.Naime radi se o sekciji plivačkog sporta.Nevernim Tomama preporučujem da se o tome raspitaju direktno u Vaterpolo savezu Srbije.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 16 septembar 2010 15:12
brm
"sada treba reći da je košarka ... tradicija koja ovu zemlju još povremeno podseća da je bila država i da to može da bude ponovo."
a vaterpolo je tradicija koja nas podseća da jooš uvek imamo više postojećih država koje mogu i trebalo bi ponovo da budu naše i da smo deo mediteranske civilizacije školskom sistemu i zvaničnoj propagandi uprkos..
u vaterpolu smo osvojili dve medalje - Dubrovčani i Beograđani po jednu a Bokelji su ovaj put omanuli..
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 16 septembar 2010 16:12
saša r.
Vaterpolo jeste sport, i to ubedljivo najteži, "najprljaviji", i najnezahvalniji.
Najnezahvalniji je jer predstavlja svojevrsnu tragediju. Vrhunskom vaterpolisti potrebne su godine odricanja i rizika, da bi na kraju zaradio vrlo malo u odnosu na fudbalere ili košarkaše. Svuda u svetu je to tako kad je vaterpolo u pitanju, ali je Srbija na vetrometini, pa otud najviše i dođe do izražaja materijalna situacija vaterpoliste. U Italiji imamo slučaj da rezervni fudbaleri Rome i Lacija zarađuju bar deset puta više nego vaterpolisti svetskog renomea.
Mnogo, mnogo truda i znoja, a para malo.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 16 septembar 2010 16:34
brm
MP
vatterpolo ima veze sa plivanjem još manje nego fudbal sa trčanjem.. svako ko ga je trenirao to dobro zna...
vaterpolo u Srba je jednostavno ČUDO i pokazatelj puta kojima treba i očigledno i možemo da krenemo u svim oblastima... negira sve rasističke stereotipe o Srbima - najnaporniji je , treba najviše da se trenira, za najmanje para, potrebna je disciplina i organizacija ..itd. još mnogo toga...
a govori i o "geostrategiji" ... narod koji slavi sv, Nikolu ("70%stotno) i najbolji je baš u vaterpolu..a proteran sa svih obala...
a posle se čudimo što nam je loše
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 16 septembar 2010 20:12
simonida
brm,nemojte se čuditi da je to tako kada je u pitanju nadmetanje u vodi jer su naši preci bili davno prepoznati po tome...
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 16 septembar 2010 20:16
Strina Milka
Lepo, lepo. To im treba reći dečko. Kosovo možda dajemo, al'košarku nikad!
Preporuke:
0
0
8
petak, 17 septembar 2010 08:48
Dražen Divac
Vladušić nikako da razume Hobsbauma. Kaže, nije važno što je tradicija izmišljena, važno da je ona izraz naroda za trajanjem. Ali upravo je to najveća laž nacionalizma - da narodi imaju "volju", onako kako pojedinci imaju volju. Narodi nemaju svest, niti moć odlučivanja, oni nisu subjekti - to je smisao Hobsabaumovih dela na temu izmišanja tradicija i nacionalizma. Ono što je izmišljeno u tim tradicijama, nisu one same, nego upravo njihov subjekt, odnosno njegova volja kao njihov izvor.
Reći da su nacionalne tradicije izmišljene, ali da ih ipak treba shvatiti kao izraz volje naroda za trajanjem, isto je kao reći da su javljanja duhova na spiritističkim seansama izmišljena, ali da ih ipak treba shvatiti kao izraz volje duhova za javljanjem. To je gore od pukog sujverja - to je intencionalna samobmana.
A što se tiče "lažnih mitova" (nasuprot, valjda, istinitim mitovima, šta li?), nacionalizam je naravno oduvek bio njihov glavni proizvodjač. Pa tako i u ovom tekstu - košarka je, tvrdi Vladušić, oduvek bila srpska tradicija. Ali naravno, svako čije pamćenje je duže od 20 godina, zna da je košarka prvo i pre svega bila - jugoslovenska tradicija. E, tako to radi nacionalizam - ne trepnuvši briše čitave blokove prošlosti i izmišlja nove, pa onda te falsifikate naziva "voljom naroda".
Za one koji se ne sećaju:
Led by Croatian Dražen Petrović and Serbian Vlade Divac, the golden generation of Yugoslav basketball played together for the last time in a major international tournament at the World Championship. The team won the gold medal, beating the Soviet Union 92–75, a fitting end for a country that was soon to break into ethnic war and pit former teammates against each other.
Preporuke:
0
0
9
petak, 17 septembar 2010 13:24
brm
@Dražen Divac
croat Dražen..serb Vlade
e tako se izmišlja tradicija...
koliko je Dražen hrvat toliko je tradicija jugoslovenska.
Preporuke:
0
0
10
petak, 17 septembar 2010 19:46
Dragoslav Pakić
Kada bi broj sportista u ekipi jedne zemlje bio srazmeran veličini zemlje koju predstavljaju, male zemlje ne bi imale nikakve šanse za bilo kakav uspeh. Ovako pet njihovih protiv pet naših pa, kako kažu četnici po internetu:com. opanci com. obojci.
Preporuke:
0
0
11
subota, 18 septembar 2010 11:27
Ivan Dimitrijević
Hvala gospodinu Vladušiću na sjajnom tekstu. I ja sam nešto ovih dana razmišljao o tome da su manje-više samo tri selekcije redovni favoriti na najvećim svetskim košarkaškim smotrama, Srbi, Litvanci i Amerikanci, upravo jer jedini imaju svoju "školu košarke". Naravno, uz favorizovanog domaćina, ako je čemu u basketu. Ostali ne mogu da se sete dve trofejne generacije, bljesnu i izgube se. Takođe je očito da je u sve te tri košarkaške zemlje prisutna jaka želja za dokazivanjem, nasleđe košarkaških početaka u njima, obeleženih sirotinjom: američkim crncima basket je bio izlaz iz bede, Litvancima način da izađu iz senke ogromne Rusije, naš slučaj ne moram da opisujem. Ta vrsta motivacije, često presudne, nedohvatljiva je bogatoj španskoj, nemačkoj, beloj američkoj, grčkoj itd. deci. A tačno je i da nas krasi čojstvo, za razliku od Litvanaca koje odlikuje takmičarski duh i Afroamerikanaca kojima je prednost telesna građa. Ovo prvenstvo bilo je baš zato i zanimljivo jer jedino mi u tom trouglu nismo "izdali" sebe: Amerikanci su izbegli sve koji su mogli da ih pobede, Španiju, Argentinu i nas, a Litvanci jesu savladali sve te tri selekcije, ali Španiju tek kad se ova opustila nakon vođstva od dvadesetak razlike u trećoj četvrtini, Argentinu su uhvatili u onom danu kad taj matori sastav plaća danak zamoru materijala, dok su nas dočekali već slomljene i bezvoljne. Upravo ta naša skrhanost posle polufinala i litvanska želja za bronzom dokazuju da, za razliku od nas, njima i nije bio cilj trofej, već bilo koja medalja. Tu je veza košarke i politike. Mnogi su naše političare i košarkaše nažalost tumačili kroz prizmu te naše ambicioznosti, koju su u politici poistovećivali sa megalomanijom. Pa je otud Milošević bio strancima kriv što je ugrožavao petovekovne starosedeoce Bosne i Krajine, Đinđić i Koštunica su grandomaniju ispoljavali time što nisu dopuštali trovekovnim indigenim Albancima da se osamostale na Kosovu i Metohiji, Tadić jer nije želeo to isto Kosovo da prizna...
Preporuke:
0
0
12
četvrtak, 23 septembar 2010 17:52
Smiljanski
Slažem se ,ali treba reći da smo u još jednom sportu sila,ali savez ga je doveo na granicu opstanka,to je naravno rukomet.Nekada smo bili čudo,setite se samo Metaloplastike,a gde smo sad.Pogledajte šta rade komšije,čak i Makedonija i Crna Gora više ulažu u ovaj sport.Sramotno je koliko gubimo zbog nekih:Karadžića,Kapičića,Marjanovića,.....U drgim državama je to mogućnost za afirmaciju zemlje,i nacije,i to postaje državni projekat,a naši jadnici dižu kredit da bi otišli na prvenstvo.Uzgred Draženov otac je, Jovan Petrović,Srbin iz Trebinja.
.jpg)
međutim onaj drugi deo, naličje su političari koji sve to pokvare. Najpre uopšte ne obraćaju pažnju na pojedine sportove, dok druge uzdišu do nebesa jer su duboko infiltrirani u njih, a najvažnije je povratak sa osvojenim medaljama i raznorazni telegrami, čestitke i naravno mitinzi ispod balkona na kome su pomenuti istaknuti pojedinci.
PS Država (političari) uopšte nema koncept ministarka sporta nedolično se ponaša prema pojedinim sportskim disciplinama (i samim sportistima) čiji rejting diktiraju mediji i konačno i pored svega koristi sport(iste) radi line promocije.
Tužno zar ne?
a vaterpolo je tradicija koja nas podseća da jooš uvek imamo više postojećih država koje mogu i trebalo bi ponovo da budu naše i da smo deo mediteranske civilizacije školskom sistemu i zvaničnoj propagandi uprkos..
u vaterpolu smo osvojili dve medalje - Dubrovčani i Beograđani po jednu a Bokelji su ovaj put omanuli..
Najnezahvalniji je jer predstavlja svojevrsnu tragediju. Vrhunskom vaterpolisti potrebne su godine odricanja i rizika, da bi na kraju zaradio vrlo malo u odnosu na fudbalere ili košarkaše. Svuda u svetu je to tako kad je vaterpolo u pitanju, ali je Srbija na vetrometini, pa otud najviše i dođe do izražaja materijalna situacija vaterpoliste. U Italiji imamo slučaj da rezervni fudbaleri Rome i Lacija zarađuju bar deset puta više nego vaterpolisti svetskog renomea.
Mnogo, mnogo truda i znoja, a para malo.
vatterpolo ima veze sa plivanjem još manje nego fudbal sa trčanjem.. svako ko ga je trenirao to dobro zna...
vaterpolo u Srba je jednostavno ČUDO i pokazatelj puta kojima treba i očigledno i možemo da krenemo u svim oblastima... negira sve rasističke stereotipe o Srbima - najnaporniji je , treba najviše da se trenira, za najmanje para, potrebna je disciplina i organizacija ..itd. još mnogo toga...
a govori i o "geostrategiji" ... narod koji slavi sv, Nikolu ("70%stotno) i najbolji je baš u vaterpolu..a proteran sa svih obala...
a posle se čudimo što nam je loše
Reći da su nacionalne tradicije izmišljene, ali da ih ipak treba shvatiti kao izraz volje naroda za trajanjem, isto je kao reći da su javljanja duhova na spiritističkim seansama izmišljena, ali da ih ipak treba shvatiti kao izraz volje duhova za javljanjem. To je gore od pukog sujverja - to je intencionalna samobmana.
A što se tiče "lažnih mitova" (nasuprot, valjda, istinitim mitovima, šta li?), nacionalizam je naravno oduvek bio njihov glavni proizvodjač. Pa tako i u ovom tekstu - košarka je, tvrdi Vladušić, oduvek bila srpska tradicija. Ali naravno, svako čije pamćenje je duže od 20 godina, zna da je košarka prvo i pre svega bila - jugoslovenska tradicija. E, tako to radi nacionalizam - ne trepnuvši briše čitave blokove prošlosti i izmišlja nove, pa onda te falsifikate naziva "voljom naroda".
Za one koji se ne sećaju:
Led by Croatian Dražen Petrović and Serbian Vlade Divac, the golden generation of Yugoslav basketball played together for the last time in a major international tournament at the World Championship. The team won the gold medal, beating the Soviet Union 92–75, a fitting end for a country that was soon to break into ethnic war and pit former teammates against each other.
croat Dražen..serb Vlade
e tako se izmišlja tradicija...
koliko je Dražen hrvat toliko je tradicija jugoslovenska.